Za odgovor Srbije na klimatske promene važno je učešće čitavog društva

U susret UN samitu o klimi COP27, održan nacionalni dijalog o ovom globalnom izazovu i predstavljen Digitalni atlas klime Srbije

Kako bi podstaklo sve relevantne aktere u društvu da se uključe u aktivnosti koje Srbiji mogu da pomognu da adekvatno i blagovremeno odgovori na izazov klimatskih promena, Ministarstvo zaštite životne sredine održalo je danas „Dijalog o klimatskim promenama“. Događaj je organizovan u partnerstvu sa Timom Ujedinjenih nacija i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, uoči globalnog klimatskog samita Ujedinjenih nacija - COP27 u Egiptu. 

Ministarka zaštite životne sredine, Irena Vujović, podsetila je da je Srbija povećala svoju klimatsku ambiciju za tri puta u okviru nedavno usvojenog revidiranog Nacionalno određenog doprinosa - NDC. 

„Planiramo da do 2030. smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) za 33,3% u odnosu na nivo emisija iz 1990. godine i to u svim relevantnim sektorima“, rekla je Vujović. 

Prema njenim rečima, jedna od najvažnijih tema predstojećeg samita COP27 jeste povećanje finansiranja za klimatske promene, kako bi se na globalnom nivou više ulagalo u projekte prilagođavanja na klimatske uslove.

„I Srbiji je potrebno prilagođavanje na klimatske uslove na svim nivoima, od građana, preko lokalnih zajednica, pa do privrede koja treba da iskoristi šansu i postepeno prelazi na zelene, odnosno cirkularne modele poslovanja, što je u skladu i sa Zelenom agendom, kojoj smo potpuno posvećeni. Preduslov za to je prilagođavanje regulative, na čemu ubrzano radimo. Nakon usvojenog krovnog Zakona o klimatskim promenama, ministarstvo koje vodim trenutno radi i na donošenju seta propisa iz ove oblasti, poput Strategije niskougljeničnog razvoja i Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Naša vizija je da Srbija bude niskougljenično društvo sa konkurentnom i resursno efikasnom ekonomijom. Ako nastavimo da radimo zajedno, uz podršku naših partnera, to je cilj koji možemo da ostvarimo, za kvalitetan život građana u klimatski otpornom društvu“, naglasila je Vujović.

„Suočavamo se sa dvostrukom krizom – klimatskom i energetskom, i Evropska unija  je tu da podrži Srbiju konkretnim akcijama, da prevaziđe obe" istakao je NJ.E. Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije (EU) u Republici Srbiji", dodajući: „Kao što je najavila  predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, EU će pružiti direktnu budžetsku podršku u iznosu od 165 miliona eura da se izbori sa energetskom krizom. Paralelno sa time EU podržava Srbiju i da poveća svoju energetsku efikasnost u javnim i privatnim objektima i poveća udeo obnovljivih izvora energije. Pozdravljamo povećanu klimatsku ambiciju Srbije i pozivamo da se donesu dugoročne strategije za klimatsku neutralnost do 2050. godine", rekao je Žiofre.

Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji, Fransoaz Žakob, osvrnula se na to što je Srbija povećala ciljeve za smanjenje emisija ugljen-dioksida do 2030. i 2050 godine. 

„Dok je zakonodavni okvir za to na snazi, neophodno je ubrzati aktivnosti i uskladiti ih na svim nivoima - u opštinama, za i sa građanima, sa preduzećima, industrijama, trgovinom i poljoprivrednim sektorom. U vrlo kratkom vremenskom roku, dok se bavimo energetskom krizom, prioritet treba da bude efikasnija potrošnja energije za grejanje i hlađenje. Time će se smanjiti emisije ugljen-dioksida, kao i potrošnja prirodnih resursa i povećati konkurentnost privrede. UN će nastaviti da podržava Vladu Srbije u ovom nastojanju, promovišući pravedan pristup tranziciji, osmišljavajući rešenja i politike koje imaju cilj da niko ne bude izostavljen“, izjavila je Žakob. 

Ona je istakla da je borba protiv klimatskih promena najurgentniji izazov našeg vremena, i da kao takva mora biti u centru strateških planova i investicija nove Vlade. To će, kako je pojasnila, otvoriti višestruke mogućnosti za preduzeća, doneti korist i dobrobit građanima, ali i osnažiti mlade da izgrade novu budućnost u ovoj zemlji. 

Srbija se obavezala da smanji emisije GHG za 33.3% do 2030. godine. Da bi to ostvarila, kako su istakli učesnici nacionalnog dijaloga, neophodno je sprovesti brojne aktivnosti, a najpre napuštanje fosilnih goriva u korist obnovljivih izvora energije, kao i prelazak na cirkularni model ekonomije i smanjenje otpada. To će istovremeno doprineti da se poboljša kvalitet vazduha, vode i zemljišta, i unapredi zdravlje i blagostanje stanovnika Srbije. Takođe, proizvodi i kompanije iz Srbije biće konkretniji na tržištu EU i globalno. 

Učesnici i učesnice Dijaloga naglasili su da privatni sektor može da odigra značajnu ulogu u ovoj zelenoj transformaciji privrede i društva u Srbiji, kao i da sprovođenje EU Zelene agende za Zapadni Balkan može u velikoj meri da pomogne u ovoj tranziciji.

Na događaju je istaknuto da je za pravednu zelenu tranziciju, od koje će imati koristi svi građani i građanke, potrebno dodatno finansiranje, ne samo iz donatorskih sredstava, već i kroz zajmove banaka, i upotrebom inovativnih načina finasiranja kao što su zelene obveznice.

Govorilo se i o neophodnosti blagovremenog prilagođavanja na klimatske promene kako bi se zaštitili ljudski životi i sprečila šteta po imovinu, infrastrukturu i privredu. Najavljeno je da se do kraja ove godine očekuje nacrt prvog Nacionalnog plana adaptacije na klimatske promene u Srbiji.

U okviru Dijaloga prvi put je javnosti predstavljen Digitalni atlas klime Srbije. Ova onlajn platforma na osnovu meteoroloških i geoprostornih podataka daje uvid u trenutne i buduće promene klime kako za celu teritoriju Srbije, tako i za konkretne lokacije. Ovi podaci su javno dostupni, a omogućavaju bolju procenu ranjivosti i planiranje mera prilagođavanja na klimatske promene. Digitlanom atlasu klime Srbije se može pristupiti na linku: https://atlas-klime.eko.gov.rs/.

Učesnicima nacionalnog Dijaloga se putem video poruke obratio i glavni pregovarač Predsedavanja COP 27, Nj.E. Ambasador Mohamed Nasr. Takođe, u panelu o međunarodnom i evropskom kontekstu klimatskih akcija učestvovao je ambasador Egipta u Srbiji, NJ.E. Basel Salah.

U diskusijama o tome šta je potrebno preduzeti kako bi Srbija smanjila emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i na vreme se prilagodila na izmenjene klimatske uslove učestvovali su predstavnici/ce nadležnih ministarstava u Vladi Republike Srbije, Delegacije EU, agencija UN-a u Srbiji, međunarodnih finansijskih institucija, kao i privrede, naučne zajednice i mladih.

27. Konferencija drzava članica Okvirne konvencije UN o promeni klime - COP27, biće održana od 6. do 18. novembra 2022. godine, u egipatskom gradu Šarm el Šeiku. Glavni cilj ovogodišnjeg samita o klimi je da ubrza prelazak sa pregovora i planiranja akcija za klimu na njihovo sprovođenje u praksi, kao i da podstakne zemlje širom sveta da se obavežu na dodatno smanjivanje emisija GHG do kraja ove decenije. 

Naime, prema procenama UN-a, smanjenje emisija GHG na koja su se zemlje do sada obavezale nije dovoljno da se rast globalne temperature zaustavi na 1,5°C. Ovu granicu, prema procenama naučnika, čovečanstvo ne bi smelo da pređe ukoliko želi da izbegne najgori scenario klimatskih promena, koji bi ugrozio opstanak živog sveta na Zemlji. 

Dijalog o klimatskim promenama održan je uz podršku projekata koje UNDP sprovodi u saradnji sa Vladom Republike Srbije, uz pomoć partnera kao što su Delegacija Evropske Unije u Srbiji, Vlade Švajcarske, Švedske i Japana, Zeleni klimatski fond (GCF) i Globalni fond za životnu sredinu (GEF).