Kako kultura i umetnost mogu doprineti zelenoj tranziciji

Beograd, 28 oktobar 2023. godine - Međunarodni događaj o ulozi kulture i umetnosti u zelenoj tranziciji „Climate Art Hub“ koji je u, okviru Evropske nedelje zelene diplomatije, organizovala inicijativa Green Art Inkubator u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), održan je na FDU-u u petak i subotu, 27. i 28. oktobra. O tome kako kultura i umetnost mogu doprineti zelenoj tranziciji tokom dva dana su diskutovali vodeći inostrani i domaći stručnjaci iz oblasti izvođačkih i audio-vizuelnih umetnosti i javnih politika.  

Kako bi se studentima FDU približili izazovi klimatskih promena, kao i to kako na njih odgovara Evropski zeleni dogovor, UNDP je prvog dana događaja organizovao panel diskusiju „Zelena agenda – nova paradigma društvenog razvoja“. 

„Pojam Zelene agende obuhvata promene poslovnih modela, promene tehnologija, visoke ekološke standarde, ali i promene ponašanja, kako u proizvodnji, tako i u potrošnji i u načinu zadovoljenja potreba, i to je jedna od ključnih sfera u kojoj leži uloga kulture i umetnosti u kontekstu zelene tranzicije”, rekao je Radovan Nikčević, menadžer projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ u uvodnom obraćanju.   

Učesnici panela saglasili su se da je za adekvatan odgovor na klimatsku krizu u Srbiji neophodno zajedničko delovanje svih sektora javnih politika, uključujući i sektor kulture i kreativnih industrija. Naglašeno je da je ulogu kulture i umetnosti u ovom procesu potrebno sagledati iz dva ugla: kako prakse kulturno-umetničke produkcije mogu biti održivije i kako kultura i umetnost mogu doprineti podizanju svesti građana o neophodnosti zelene tranzicije.

Govoreći o mogućnostima za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) koje filmska i pozorišna industrija ostvare kroz saobraćaj, Marijana Petrović, profesorka na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, navela je uspostavljanje sistema koji odgovara na potrebe za prevozom mimo tradicionalnih modela, a onda i obezbeđivanje finansijskih podsticaja za njih. „Neophodno je, na primer, da prevaziđemo zaljubljenost u putnički automobil. Auto nije rešenje, na koji god pogon išao“, navela je Petrović. „Mladi su ekološki osvešćeni, ne čekaju institucije da im ponude rešenja, nego ih sami kreiraju. Na primer, dele prevoz, koriste alternativna prevozna sredstva poput bicikala i trotineta, jer im je osim funkcionalnosti važno da njihovo putovanje ima dodatnu ekološku vrednost i da u njemu uživaju”, dodala je Petrović. 

Na ulogu umetnosti u podizanju svesti građana o zelenoj tranziciji iz perspektive saobraćaja ukazao je i Nedim Begović iz Transportne zajednice, koji je naveo primer galerija u tržnim centrima, koje bi mogle da  postoje i na železničkim stanicama, graničnim prelazima, i na aerodromima, i tako važne poruke učine dostupnim što većem broju ljudi.  

„Novi način pričanja priča treba da dovode do toga da pojedinac temu klimatske krize doživi kao svoju, da bude svestan svoje odgovornosti za njene uzroke, ali i posledice“, smatra Ognjan Pantić, programski menadžer u Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ). „Priča se priča kroz kulturu, ali i politiku, i druge delatnosti u koje se može uključiti performans. Recimo, sednica vlade jedne ostrvske države nedavno je održana u moru, u plitkoj vodi, u kojoj su ministri bili u ronilačkim odelima, i tako skrenuli pažnju na klimatsku krizu“, naveo je Pantić. 

Aleksandar Rodić, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i rukovodilac Centra za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“ istakao je primer naučne  inovacije inspirisane filmom. „Robotika je za mnoge svoje izume ideje pronašla na filmu. Potrebne su nam ideje vizionara, a tehnologija se kontinuirano razvija do jednog trenutka kada se na nivou ideja desi skok koji epohalno promeni civilizaciju. Tako su se dešavale industrijske revolucije“, podvukao je Rodić. 

Diskusija na ovu temu nastavljena je i tokom drugog dana događaja. Na panelu „Kultura i klimatske promene: Transformativne politike kao odgovor na nove izazove“ Nina Cvetanović, saradnica za koordinaciju projekata iz UNDP-a detaljnije je predstavila način na koji inicijativa „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ odgovara na izazove uzrokovane klimatskom krizom u Srbiji. 

Radi ubrzavanja zelene tranzicije, u okviru ove inicijative, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, uz podršku Evropske unije (EU), Švedske i Švajcarske, u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, i u saradnji sa Evropskom investicionom bankom (EIB), objavio je Javni poziv za inovativna poslovna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede. Više informacija o pozivu pročitajte ovde.